Методе успешног учења

Постоји неколико метода или техника које доприносе успешнијем учењу и трајном запамћивању наученог. Неке од њих су сасвим једноставне и могу да донесу корист. Њих није тешко схватити и важно је да’се знање о добрим методама учења претвори у добре навике интелектуалног рада.

ОСМИШЉАВАЊЕ

Овде се поставља питање шта се практично може учинити да би се градиво осмислило у што већој мери? Најопштији савет је једноставан:размишљати о оном што се учи, повезивати појмове, чињенице и идеје, упоређивати их, издвајати битне идеје и крајње закључке. Укратко, добро учити-‘и добро памтити значи, пре свега, мислити о оном што се учи.Овај савет можемо конкретизовати на следећи начин:

• Учећи један део градива треба да се има у виду целина, пошто она даје смисао својим деловима,
• Насатавник може да да предходни преглед садржаја , али ученик може и сам то да оствари,
• Пошто је градиво прочитано једном или два пута и пошто је добијен увид у целину градива, приступа се детаљнијем учењу. Веома је битно да ученик сам себи поставља питања или задатке, којих ће се држати при даљем изучавању текста. Таква питања или задаци првенствено треба да усмере пажњу на оно што је уједном тексту битно.

Схватање битних идеја, осмишљавање детаља и истицање структуре градива представњају најважнији услов успешног учења. Сви други поступци и методе учења, јссу корисни, чак веома корисни, али значај свих тих поступака далеко је мањи од значаја управо описаних интелектуалних радњи.

УЧЕЊЕ ПО ДЕЛОВИМА И УЧЕЊЕ ЦЕЛИНЕ

Једна песма може се прочитати више пута од почетка до краја, а може се учити строфа по строфа и слично. У првом случају се користи тзв. Метода целине, а у другом случају тзв. Метода по деловима.

Свака од ових метода има своје добре стране. Методом учења по деловима се пре долази до успеха, те се тако отвара воља за даље учење и улива самопоуздање. Метода целине, с друге стране, омогућава бољи увид у организацију градива. Препоручује се комбинација ове две методе, која захтева да се пре свега направи увид у целину градива, па да се након уочене основне идеје и сруктуре градива , оно подели на мање целине које се затим детањније уче.

ВРЕМЕНСКИ РАСПОРЕЂЕНО И КОНЦЕТРИСАНО УЧЕЊЕ

Временски распоређено учење даје боље резултате нарочито у погледу трајности наученог.Метода временски распоређеног учења не захтева никакав посебан напор. Треба само имати разрађен план и задатку се враћати у одређено време.

Ова метода има нарочиту вредност при усвајању градива које није нарочито осмишљено и које се мора дословно учити и памтити. Нпр. Кад се уче речи страног језика, различити бројеви, историјски датуми, иена и слично.

ПОДВАЛАЧЕЊЕ И ПРАВЉЕЊЕ ЗАБЕЛЕШКИ

Доста ученика подвлачи књиге и свеске, али врло често сувишно и погрешно. Подвлаче се само главне идеје, сртучни термини или неки важни детаљи.Не треба подвалачити читаве реченице већ само поједине кључне речи.Многи ученици греше што текст подвлаче већ приликом првог читања. Подвлачење треба да буде резултат детаљне анализе текста.Да би се текст добро подвукао, мора се предходно добро простудирати, а добро подвучен текст много се боље поново чита или понавља.

Старо је правило да се књига чита са оловком у руци. Оловка служи да се значајна места у тексту подвуку, да се на празној ивици поред текста забележе сопствени коментари, али и да се праве забелешке на посебном папиру.

АКТИВНО УЧЕЊЕ И ПРЕСЛИШАВАЊЕ

Учење и памћење су утолико бољи уколико је већи степен наше активности. На пример, боље памтимо оно до чега смо сами дошли мишљењем, боље знамо оне лекције које смо другима објашњавали.

Преслишавање је активан напор да се сетимо оног што смо учили. Тај активан напор доприноси трајности наученог много више него просто читање.

Ученици често изједначавају преслишавање са «папагајским» учењем напамет и наглас. Такав став није исправан. Преслишавање се може изводити на више начина:

• Гласно и дословно понављање неког текста
• | Наглас, али својим речима~~]
• У себи и само поједина места- најтежа и најважнија
• Писмено прављење извода.

Ученици се преслишавају најчешће оним редоследом којим је градиво изложено у уџбенику-почињу са насловом а завршавају са закључком.Међутим бољи начин је да најпре изнесу оно што је битно, па структура градива, и најзад детаљи.

Када треба почети са преслишавањем?

• Што раније, али не сувише рано јер преслишавање може да се претвоти у нагађање    *
• После сваке важне реченице или пасуса
• После мање садржајне, логичке целине
• После завршеног учења читавог поглавља.

ПОНАВЉАЊЕ

Пошто је са учењем једног градива завршено, оно се несме оставити на милост и немислост процесу заборављања, већ се мора с времена на време обнављати понављањем.Прво понављање градива треба извршити неколико дана након завршеног учења.Пошто се првим понављањем градиво још боље утврдило, следеће понављање може уследити након дужег временског периода.

Не треба сматрати да је циљ понављања увек само утврђивање оног што је већ научено. Понављање може да буде прилика да се градиво још боље схвати, да се у њему открију нови односи, аспекти или садржаји.

ЖЕЛИМ ТИ ПУНО УСПЕХА!