Оставите коментар

Пронађи свој професионални пут

На крају си основне школе. Ближи се тренутак када треба да изабереш средњу школу, а тиме и свој професионални пут. Знам да те притискају многе дилеме, да због тога постављаш многа питања, да си у недоумици, да тражиш одговоре.

Можда ћеш неке одговоре пронаћи овде http://sarapetar.wix.com/putokaz#!-/c1wql

Оставите коментар

Неколико савета за ђаке прваке и њихове родитеље

 

Припреме детета за полазак у школуprvak

Полазак у школу требало би да буде најсрећнији дан, а биће само онда ако родитељи на време код  детета развију интерес  и љубав за школу и учење, другове и учитеља (учитељицу). Дете се кроз Обавезни припремни предшколски програм навикава да смирено обавља неке делатности и да употребљава оловку и боје, што доприноси увежбавању руку. Дете које је пре поласка у школу изградило осећај за вешто држање оловке, лакше ће научити писање него дете које грчевито и са страхом помиче оловку.

Значајна обавеза родитеља јесте да још у припремном периоду, према могућностима, обезбеде просторију или посебан кутак у заједничкој просторији за дететове играчке, ствари, књиге које ће само уређивати и тиме се припремати за уредност, тачност, развијати интерес за учење и књигу. Припремање детета за полазак у школу је дуг, стрпљив и смишљен процес. У овом процесу доминира игра.

Ваше дете је постало ђак

Први сусрет детета са школом, учитељем (учитељицом) и новим друговима је за њега веома важан догађај. Из тих разлога готово све школе  као и наша школа припремају свечани дочек за пријем ђака првака .

По повратку из школе прваке треба  љубазно и са осмехом дочекати. Тако ће првак стећи утисак да се за његов полазак у школу сви интересују и да му се сви радују. Интересовање треба показати тако што ћемо га питати „ Како му је било у школи,  какав утисак има о учититељу (учитељици), да ли је упозано неког новог друга или другарицу и сл…“ То ће помоћи детету да стекне навику информисања родитеља о свему што се догађа у школи. Треба знати да тиме што сте уписали дете у школу, ваше обавезе васпитача не престају. Школа никада не може и не сме да замени дом.

Родитељи такође треба да знају да је за свако дете учитељ (учитељица) велики ауторитет. Зато греше они родитељи који пред  дететом изражавају отворено незадовољство избором учитеља (учитељице). Ако између родитеља дође до несугласица, то треба решити без знања детета.

И на крају симптоматично је  да је сарадња породице са школом најтешња док је дете у млађим разредима. Што је дете старије, сарадња породице и школе слаби , а баш је сарадња на том узрасту најпотребнија.

Педагог, Гордана Савићевић Јовановић

Оставите коментар

Методе успешног учења

Постоји неколико метода или техника које доприносе успешануспешнијем учењу и трајном запамћивању наученог. Неке од њих су сасвим једноставне и могу да донесу корист. Њих није тешко схватити и важно је да’се знање о добрим методама учења претвори у добре навике интелектуалног рада.

ОСМИШЉАВАЊЕ

Овде се поставља питање шта се практично може учинити да би се градиво осмислило у што већој мери? Најопштији савет је једноставан:размишљати о оном што се учи, повезивати појмове, чињенице и идеје, упоређивати их, издвајати битне идеје и крајње закључке. Укратко, добро учити-‘и добро памтити значи, пре свега, мислити о оном што се учи.Овај савет можемо конкретизовати на следећи начин:

  • Учећи један део градива треба да се има у виду целина, пошто она даје смисао својим деловима,
  • Насатавник може да да предходни преглед садржаја , али ученик може и сам то да оствари,
  • Пошто је градиво прочитано једном или два пута и пошто је добијен увид у целину градива, приступа се детаљнијем учењу. Веома је битно да ученик сам себи поставља питања или задатке, којих ће се држати при даљем изучавању текста. Таква питања или задаци првенствено треба да усмере пажњу на оно што је уједном тексту битно.

Схватање битних идеја, осмишљавање детаља и истицање структуре градива представњају најважнији услов успешног учења. Сви други поступци и методе учења, јссу корисни, чак веома корисни, али значај свих тих поступака далеко је мањи од значаја управо описаних интелектуалних радњи.

УЧЕЊЕ ПО ДЕЛОВИМА И УЧЕЊЕ ЦЕЛИНЕ

Једна песма може се прочитати више пута од почетка до краја, а може се учити строфа по строфа и слично. У првом случају се користи тзв. Метода целине, а у другом случају тзв. Метода по деловима.

Свака од ових метода има своје добре стране. Методом учења по деловима се пре долази до успеха, те се тако отвара воља за даље учење и улива самопоуздање. Метода целине, с друге стране, омогућава бољи увид у организацију градива. Препоручује се комбинација ове две методе, која захтева да се пре свега направи увид у целину градива, па да се након уочене основне идеје и сруктуре градива , оно подели на мање целине које се затим детањније уче.

ВРЕМЕНСКИ РАСПОРЕЂЕНО И КОНЦЕТРИСАНО УЧЕЊЕ

Временски распоређено учење даје боље резултате нарочито у погледу трајности наученог.Метода временски распоређеног учења не захтева никакав посебан напор. Треба само имати разрађен план и задатку се враћати у одређено време.

Ова метода има нарочиту вредност при усвајању градива које није нарочито осмишљено и које се мора дословно учити и памтити. Нпр. Кад се уче речи страног језика, различити бројеви, историјски датуми, иена и слично.

ПОДВАЛАЧЕЊЕ И ПРАВЉЕЊЕ ЗАБЕЛЕШКИ

Доста ученика подвлачи књиге и свеске, али врло често сувишно и погрешно. Подвлаче се само главне идеје, сртучни термини или неки важни детаљи.Не треба подвалачити читаве реченице већ само поједине кључне речи.Многи ученици греше што текст подвлаче већ приликом првог читања. Подвлачење треба да буде резултат детаљне анализе текста.Да би се текст добро подвукао, мора се предходно добро простудирати, а добро подвучен текст много се боље поново чита или понавља.

Старо је правило да се књига чита са оловком у руци. Оловка служи да се значајна места у тексту подвуку, да се на празној ивици поред текста забележе сопствени коментари, али и да се праве забелешке на посебном папиру.

АКТИВНО УЧЕЊЕ И ПРЕСЛИШАВАЊЕ

Учење и памћење су утолико бољи уколико је већи степен наше активности. На пример, боље памтимо оно до чега смо сами дошли мишљењем, боље знамо оне лекције које смо другима објашњавали.

Преслишавање је активан напор да се сетимо оног што смо учили. Тај активан напор доприноси трајности наученог много више него просто читање.

Ученици често изједначавају преслишавање са «папагајским» учењем напамет и наглас. Такав став није исправан. Преслишавање се може изводити на више начина:

  • Гласно и дословно понављање неког текста
  • | Наглас, али својим речима~~]
  • У себи и само поједина места- најтежа и најважнија
  • Писмено прављење извода.

Ученици се преслишавају најчешће оним редоследом којим је градиво изложено у уџбенику-почињу са насловом а завршавају са закључком.Међутим бољи начин је да најпре изнесу оно што је битно, па структура градива, и најзад детаљи.

Када треба почети са преслишавањем?

  • Што раније, али не сувише рано јер преслишавање може да се претвоти у нагађање    *
  • После сваке важне реченице или пасуса
  • После мање садржајне, логичке целине
  • После завршеног учења читавог поглавља.

ПОНАВЉАЊЕ

Пошто је са учењем једног градива завршено, оно се несме оставити на милост и немислост процесу заборављања, већ се мора с времена на време обнављати понављањем.Прво понављање градива треба извршити неколико дана након завршеног учења.Пошто се првим понављањем градиво још боље утврдило, следеће понављање може уследити након дужег временског периода.

Не треба сматрати да је циљ понављања увек само утврђивање оног што је већ научено. Понављање може да буде прилика да се градиво још боље схвати, да се у њему открију нови односи, аспекти или садржаји.

ЖЕЛИМ ТИ ПУНО УСПЕХА!Одличан

Оставите коментар

Мотивација за учење

Неко може поседовати високе способности за учење, може учењепознавати технике успешног учења, међутим све је то узалуд ако неко није мотивисан, ако није вољан да учи. Треба имати у виду чињеницу да успешно учење води даљем успешном учењу, ствара жељу за даљим учењем; неучење води даљем неучењу, а неуспех ствара одбојност према учењу.

Начини на које мотивација утиче на учење:

  1. Мотивација повећава општу активизацију нервног система, доводи до повећане будности и пажње, и под тим условом се боље запажа и памти,
  2. Мотивисан, заинтересован, ученик другачије поступа са градивом које жели да научи, он више мисли о њему, боље га организује и систематизује, обично и чешће понавља.Можемо рећи да такав ученик врши дубљу обраду информација, која доводи до бољег учења и памћења.

Код људи се врло често уместо о мотивацији говори о намери да се учи. Намера да се нешто научи покреће, активира одређене интелектуалне радње које омогућавају успешно учење и памћење. Овде можемо говорити о намерном, ненамерном и случајнм запамћивању.

Намерно запамћивање је оно учење код којег постоји намера меморисања.

О ненамерном запамћивању се говори када не постоји намера да се једно градиво памти, али је интелектуална активност усмерена на то градиво, што је та активност већа, успех у учењу и памћењу биће бољи.Ненамерно учење може бити врло успешно.

О случајном учењу се говори када никава посебна активнот није усмерена на неки садржај. Таква површна обрада информација не даје добре резултате.

Учење за одређени рок- За учење није значајна само намера већ и сасвим специфична намера да се неко градиво научи за дужи временски период.Свест о року за који се учи има утицаја на трајност наученог, градиво које се учи за краћи рок пре се заборавља него градиво које се учи за неки удаљени рок. Када се градиво учи за дужи рок, чита се са више пажње, чешће се врше понављања, градиво се боље систематизује и повезује, а мање се ослања на «чисту меморију» која је довољна када се учи за краћи рок. На основу овога видимо да тзв. «кампањско учење» пред тест или испитивање даје краткорочно знање.

РАДНЕ НАВИКЕ

Радне навике су веома значајан услов успешног учења. Напор уложен у њихово изграђивање касније се вишеструко исплати, пошто оне помажу да се лако савлађују извесне тешкоће које се увек при учењу јављају.

Ученик који нема изграђене радне навике не само да не учи уредно и довољно, већ и време за учење не користи како треба. Време проведено над књигом увелико

премашује време стварног учења због тога што он учи несконцетрисано. Таквом ученику је врло тешко да се накани да започне са учењем. Он често измишња разне послове да би одложио почетак учења.Када најзад и почне са учењем ради млитаво, мисли му често беже, сваки час гледа на часовник, склон је да нађе неки изговор да «данас не ради»итд.

Насупрот томе ученик са развијеним радним навикама обично има неку врсту личног распореда тј. план рада.Пре свега навикао је да у одређено време ради. Та навика му помаже да се сконцетрише и ради пуном снагом.Он не мора да напреже вољу да би кренуо са учењем, његови успеси су резултат стечених радних навика, упорност је била потребна док се навика стицала. Овакав ученик не мора да учи дуго, јер време одређено за учење користи ефикасније.

Златно правило: “ НИКАДА НЕ ТРЕБА ПРОПУСТИТИ ПРИЛИКУ ДА СЕ ОДГОВАРАЈУЋА РАДЊА ИЗВРШИ КАДА ДОЂЕ МОМЕНАТ ЗА ЊЕНО ИЗВРШЕЊЕ“ .

 

Веома је корисно имати одређену радну просторију, или бар радни кутак у некој већој простирији. Стварање радне навике се олакшава тиме ако се увек учи у тој радној просторији или радном кутку и ако се у њему ништа не ради. Отуда већ само улажење у радну просторију или заузимање места у радном кутку подстиче на учење.

Оставите коментар

Како се СИДА преноси ?

… Сваких 5 секунди једна особа се зарази ХИВ-ом…sida

… Сваких 15 секунди један живот се угаси због СИДЕ…

Постоје многе заблуде о томе како се преноси вирус ХИВА. То је немогуће путем додира ,пољупца,  не преносе га комарци и сл.

Запамтите постоје само три начина како ХИВ може доспети у организам здраве особе:

Continue Reading »